Moć disanja

Budući da dišemo od vremena kad nismo ni svesni sebe, disanje najčešće, kako se u narodu kaže, uzimamo „zdravo za gotovo“. Postanemo ga svesni kada nam je uskraćena mogućnost disanja, kada se ritam disanja poremeti ili je disanje otežano usled oboljenja.

Životne važnosti disanja su svi svesni, ali disanju samo retki posvećuju dužnu pažnju!

Kako živimo u vrlo interesantno vreme izloženi mnogim uticajima, kojima naši preci nisu bili izloženi, velika količina svega što zovemo stresom utiče na naš organizam. A jedan od najmoćnijih „alata“ dovođenja organizma u ravnotežu, spečavanja posledica mnogih stresnih situacija u životu i samoisceljivanja je baš SVESNO DISANJE.

Imala sam mogućnost da se uverim u moć disanja u jednoj veoma ekstremnoj situaciji. Zadesila sam se pored čoveka koji je imao sve pokazatelje nadolazećeg infarkta srca.

Pozlilo mu je usled uzbuđenja izazvanog tužnim događajem. Kako je duže vreme imao probleme sa srcem i bio pod redovnom kontrolom lekara, lek je uvek nosio sa sobom. Supruga mu je dala jedan nitroglicerin, zatim drugi i treći. Nisu se videli znaci poboljšanja, pozvana je hitna pomoć, a supruga je sve vreme panično ponavljala: „On će meni umreti, nikada nije bilo ovako ...“

Ivanovo lice je bilo bledo, slepoočnice prekrivene kapljicama znoja, usne modre, vilica u grču, imao je bol u grudima i duž cele leve ruke. U očima, paniku.

Kad imate samo „deset prstiju“, veoma ograničeno vreme za reagovanje i ne mnogo izbora, uverila sam se da mozak radi brzinom munje. Sela sam pored njega i rekla: Ivane, gledaj me u oči i diši sa mnom!

Kako je imao grč vilice i nije mogao ni malo otvoriti usta, udisala sam i izdisala na nos. Disala sam čujno, skoro pa celim telom, kako bih pomogla Ivanu da prati moje disanje. Istovremeno sam nežno masirala levu stranu njegovih grudi u smeru kazaljke na satu, toliko da sam ga skoro jedva dodirivala. I disali smo. Činilo mi se - večnost. Govorila sam sebi „možeš ti to“ kako mi se ne bi zavrtilo u glavi.

I Ivanovo telo je počelo da se opušta. Grč vilice je popustio, boja se vratila u usne, panika je lagano nestajala iz očiju. Kada su kola hitne pomoći stigla nije više imao bol u grudima, a koži se vratila prirodna boja.

Dovoljno je dobro izgledao da je lekar pomislio da smo zvali bez potrebe. Neprijatno me je pogledao, što mene nije omelo da ga ljubazno zamolim da uradi Ivanu EKG. Srce je već normalno radilo, ali je aparat očitao upravo proživljen akutni infarkt miokarda.

Znala sam da mi otac neće zameriti što kasnim na njegovu sahranu. Otrčala sam mirna budući da sam Ivana predala u sigurne ruke. Posle sam čula da nije bilo potrebe da ga vode u bolnicu i da je živeo bar deceniju nakon tog vremena, bez većih problema.

A meni je ostalo, kao nagrada, veliko iskustvo i znanje da koristim moć disanja za blagostanje tela i brži i bezbedniji izlazak iz stresnih situacija.

Tamo gde postoji mir i svesno disanje, panika zaista ne može da opstojava! Tada u telu vlada ravnoteža. A ona je uslov dobrog zdravlja!

Svima toplo preporučujem da se, u situacijama (naročito stresnim) kada ne vidite odmah rešenje, posvetite svesnom disanju. Iako postoji mnogo tehnika disanja, meni je najjednostavniji, svima lako primenjiv, sledeći način:

• Sedite uspravnih leđa
• Svesno, opušteno udišite na nos i izdišite na usta
• Dok dišete, brojite u sebi:

udah – 1, izdah – 2, udah – 3, izdah – 4, udah – 5, izdah – 6, udah – 7, izdah – 8, udah – 9, izdah – 10 i nastavite:

udah – 9, izdah – 8, udah – 7, izdah – 6, udah – 5, izdah – 4, udah – 3, izdah – 2, udah – 1, izdah – 0

• Ostanite opušteni i uživajte koji trenutak u ravnoteži svoga tela! I naravno, dišite!

Kad osvestite disanje, taj proces će teći sam od sebe i bez toga da brojite. Primetićete da dišete „punim“ plućima, mirno i radosno. Život najčešće i nije tako komplikovan, kao što izgleda! Dišite!